Lažni prijatelji             Ruski                          Srpskifamilija (фамилия)  prezime; iskustvo (искусство)           umjetnost; meč (меч)                   mač; obraz (образ)                         slika, oblik; pamet (память)       sjećanje; povijest (повесть)     roman, novela; riječ (речь)               govor; rok (рок)                   sudbina; sad (сад)                    vrt; slovo (слово)                        reč; stolica (столица)      glavni grad; strana (страна)                    zemlja, država; sutra (с утра)                       ujutro; trudan (трудный)   težak tuča (туча)                oblak; vrač (врач)               liječnik; vrijedan (вредный)             štetan; zavod (завод)                       tvornica; život (живот)                        trbuh; banka (банка)          kutija bolje (более) = više brak (брак) = ološ iskustvo (искусство) = umjetnost kuća (куча) = hrpa kovčeg (ковчег) = lađa lula (люлька) = kolijevka majka (майка) = majica mir (мир) = svijet nagao (наглый) = bezobrazan obraz (образ) = slika, način para (пара) = nekoliko ponos (понос) = proliv povijest (повесть) = novela puška (пушка) = top riječ (речь) = govor rodbina (родина) = domovina štuka (штука) = komad vješt (вещь) = stvar voće (овощи) = povrće vrag (враг) = neprijatelj zahod (заход) = zalazak 

Srpski Okrugao Meso Tišina Karta Svež Ime Visok Hladno Strana Nož Div LekRuski Krug Meso Tišina Karta Sveži Ime Visoki Hladni Stranica Nož Div Lекарственное средство

 








Deset ruskih reči koje se NIKAKO NE MOGU prevesti na srpski  Za pojedine ruske izraze je u srpskom jeziku teško pronaći tačan ekvivalent, pogotovo ako je dotični pojam vezan za zagonetnu "rusku dušu". 


"По́шлость" Ruski i američki pisac Vladimir Nabokov, koji je u Americi držao predavanja studentima slavistike, priznao je da nije mogao prevesti ovu toliko uobičajenu rusku reč. Šta je to "По́шлость"? Nabokov je navodio ovakav primer: "Otvorite bilo koji časopis i obavezno ćete naići na nešto poput ovoga: porodica je tek kupila radio-prijemnik (automobil, frižider, srebrni escajg – svejedno šta). Majka tapše od prevelike radosti, deca skaču unaokolo zinuvši od čuda, a malo dete i pas pokušavaju da dohvate ivicu stola na koji je postavljen idol... A malo po strani... pobedonosno stoji tatica – ponosni "darodavac". Gusta "По́шлость" takve reklame ne proizilazi iz lažnog preuveličavanja vrednosti konkretnog korisnog predmeta, nego iz pretpostavke da najuzvišenija sreća može biti kupljena i da takva kupovina oplemenjuje kupca". - Ta reč obuhvata i trivijalnost, i vulgarnost, i razvratnost i odsustvo duhovnosti - dodaje profesorka Harvardskog univerziteta Svetlana Bojm, piše Ruska reč.

„Надры́в” U nemačkoj Vikipediji postoji zaseban članak posvećen ruskoj reči "надрыв": To je ključni pojam ruskog pisca Fjodora Dostojevskog. Ova reč opisuje nekontrolisano emotivno stanje u kome čovek izvlači na površinu duboko skrivena intimna osećanja. Pored toga, "надрыв" kod Dostojevskog označava situaciju u kojoj se junak toliko udubljuje u kontemplaciju da u svojoj duši može pronaći i ono čega u njoj uopšte nema, ili ga nema u tolikoj meri. Zbog toga se ovom rečju često izražavaju umišljena, neizmerno preuveličana ili izobličena osećanja. Jedno poglavlje romana „Braća Karamazovi” se tako i zove: „Nadrыvы”.

 "Ха́мство" Ovu pojavu je pominjao sovjetski pisac Sergej Dovlatov u članku "To neprevodivo ’hamstvo’: „’Hamstvo’ nije ništa drugo do grubost, drskost i neotesanost ’u jednom paketu’, s tim što se podrazumeva da čovek koji sve to ispoljava neće biti kažnjen”. Po Dovlatovljevom mišljenju, „hamstvo” ubija čoveka u pojam upravo zbog nekažnjivosti. Protiv njega nema leka, jedini spas je u povlačenju. „Deset godina živim... u bezumnom, divnom i užasnom Njujorku, i sve vreme se čudim kako u njemu nema ’hamstva’. Ovde vam se može dogoditi svašta, ali ’hamstva’ stvarno nema. Možete, recimo, biti opljačkani, ali niko vam neće zalupiti vrata pred nosom”, dodaje pisac. 

"Импортозамеще́ние" Ova reč je u Rusiji popularna od 2014. godine, kada je Zapad uveo sankcije, a Rusija odgovorila kontrasankcijama i politikom usmerenom na sistematsku zamenu uvozne robe domaćim proizvodima. U pitanju je složenica sastavljena od reči „import” (uvoz) i „zameщenie” (zamena). Danas se ovaj izraz veoma često koristi u ruskim medijima, a na srpski jezik se svaki put mora prevoditi opisno, s tim što i taj opisni prevod najčešće ne može biti opširan, tj. ne može sadržati konotaciju koja se podrazumeva u izvornom ruskom tekstu.

 "Tocká" Ova reč se može prevesti kao "duševni bol" ili "melanholija", ali ti izrazi ne odražavaju svu dubinu ruskog pojma. Vladimir Nabokov je pisao: "Nijedna reč u engleskom ne odražava sve nijanse značenja reči "toska". To je osećanje velike duševne patnje bez nekog posebnog razloga. U nekoj bezazlenijoj varijanti je to nejasan bol u duši, ... nejasan nemir, nostalgija, ljubavna čežnja". 

Тусо́вка" Reč "tusovka" je ušla u omladinski žargon tokom 1980-ih. Tako se zvalo neobavezno druženje u grupama čiji članovi imaju ista interesovanja i vode sličan način života. Naziv potiče od glagola „tasovatь”, što znači „mešati špil karata”, jer u takvom okupljanju čovek kontaktira sa različitim ljudima (često i nepoznatim), a kontakti su mnogobrojni i slučajni (na primer, „tusovka” u diskoteci). Značenje se proširilo kasnije, kada je reč počela da se koristi i za pripadnost virtuelnim socijalnim zajednicama, opet po nekom osnovu – profesionalnom ili ideološkom. Vremenom je ovo sekundarno značenje postalo primarno. U kreativnim krugovima je uvreženo mišljenje da je za uspešno napredovanje poželjno da autor pripada nekoj uticajnoj „tusovci” gde se okupljaju ljudi iz dotične branše, na primer književnici ili, recimo, slikari. Reč „tusovka” se koristi i za svakojake političke pravce. Na primer, liberalna „tusovka” se često doživljava kao suprotnost patriotske „tusovke”. 

"Беспреде́л" Profesor slavistike sa Univerziteta u Njujorku Eliot Borenštajn objašnjava ovu reč bukvalno: „bez granica i ograničenja” („predel” je na ruskom granica, ograničenje), dok engleski prevodioci često koriste englesku reč lawlessness (bezakonje). Međutim, u ruskom jeziku je značenje ove reči daleko šire. To je ocena delovanja nekoga ko ne krši samo zakon, nego i opšteprihvaćene moralne norme. 

"Аво́сь" Vrlo je teško objasniti značenje ove reči onima kojima ruski jezik nije maternji. To što označava reč "aво́сь" često se tretira kao jedna od najvažnijih crta ruskog nacionalnog bića. Uzdati se u "aво́сь" znači raditi nešto bez posebnog napora, ali uz očekivanje da će sve slučajno ispasti dobro.

 "Санкцио́нка" Ova reč se pojavila kada je 2014. godine Zapad uveo sankcije Rusiji, a Rusija odgovorila kontrasankcijama. Označava namirnice čiji je uvoz u Rusiju zabranjen. Mnogi ukusni strani proizvodi na koje su žitelji velikih ruskih gradova navikli danas se ne mogu naći u prodaji, tako da ih građani Rusije mogu probati samo kada odu u inostranstvo. Hronološki gledano, poslednja „sankcionka” je crnogorsko vino "Plantaže", čiji uvoz u Rusku Federaciju je nedavno zabranjen zbog velike količine pesticida. 

"Пиа́риться" Reč potiče od skraćenice engleskog izraza „public relations” (PR), kojim se označavaju veze sa javnošću. Danas u ruskom jeziku ovaj povratni glagol ima izvesnu negativnu konotaciju. Mogao bi se prevesti izrazima „reklamirati se”, „baviti se samoreklamom”, ali u ruskom jeziku on ipak ima nešto šire značenje. Na primer, upotrebljava se kada neko koristi beznačajan ili neumestan povod da skrene pažnju na sebe. Ovaj glagol ima i dosta izvedenica. Na primer, particip "распиаренный" se koristi da označi ličnost ili pojavu koju su mediji neopravdano često pominjali i tako je učinili poznatom i priznatom.